Vikinzi su stigli u Ameriku 500 godina pre Kolumba

U školi svi naučimo da je Kristifor Kolumbo “otkrio Ameriku” 1492. godine. Ali Evropljani su na američko tlo stupili mnogo ranije — oko 1000. godine, kada je vikinški moreplovac Lejf Erikson sa svojom posadom doplovio do obala današnje Kanade. I to nije legenda: nauka je pronašla i opipljiv dokaz.

Porodica koja je pomerala granice sveta

Lejf je imao od koga da nasledi pustolovni duh. Njegov otac, Erik Crveni, bio je proteran sa Islanda zbog krvne osvete, pa je otplovio na zapad i oko 985. godine osnovao prvo evropsko naselje na Grenlandu. A priča kaže da je prvi kopno još dalje na zapadu ugledao trgovac Bjarni Herjolfson, kada ga je oluja skrenula s puta za Grenland — ali se nije iskrcao.

Lejf je, čuvši za to, kupio Bjarnijev brod i krenuo da proveri priču. Ploveći na zapad i jug, njegova posada prošla je pored surove “zemlje kamenih ploča” (verovatno Bafinovog ostrva) i šumovite “zemlje šuma” (Labradora), dok nije stigla do predela sa blagom klimom, rekama punim lososa i — kako kažu sage — divljom lozom. Zato su novu zemlju nazvali Vinland, “zemlja vina”.

Naselje koje se nije održalo

Vikinzi su u Vinlandu podigli naselje i proveli tamo nekoliko zima, a za Lejfom su stizale i nove ekspedicije — u jednoj od njih rođen je i prvi evropski beba na američkom tlu, dečak Snori. Ali kolonija se nije održala: doseljenika je bilo premalo, matična naselja bila su predaleko, a odnosi sa domorodačkim stanovništvom, koje su Vikinzi zvali Skrelinzima, brzo su prerasli u sukobe.

Posle nekoliko godina Vikinzi su se povukli, a Vinland je ostao da živi samo u islandskim sagama — pričama koje su se vekovima prenosile i zapisivale, i koje su učeni ljudi dugo smatrali čistom maštom.

Sage su govorile istinu

A onda su 1960. godine norveški istraživač Helge Ingstad i njegova supruga, arheolog Ana Stina Ingstad, na samom severu Njufaundlenda otkrili ono što su vekovi čekali: ostatke pravog vikinškog naselja, na mestu zvanom Lans o Medouz (L’Anse aux Meadows).

Iskopavanja su otkrila osam građevina tipično vikinške gradnje, gvozdene zakivke, bronzanu iglu i pršljenak za vreteno — sitnicu koja govori da su u naselju živele i žene. Starost nalaza: oko hiljadu godina, tačno kako kažu sage. Nalazište je 1978. godine uvršćeno na Uneskovu listu svetske baštine.

Tako je potvrđeno da su Evropljani kročili u Ameriku pet vekova pre Kolumba. U Americi se, u čast prvog od njih, 9. oktobra obeležava Dan Lejfa Eriksona — a sage, ispostavilo se, nisu bile bajke, nego istorija.