Vikinzi nikada nisu nosili rogate kacige

Ako pomislite na Vikinga, verovatno ste zamislili bradatog ratnika sa kacigom iz koje štrče dva roga. Ta slika je uverljiva, poznata i — potpuno netačna.

Šta arheologija kaže

Iz celog vikinškog doba, koje traje oko tri veka, pronađena je jedna jedina iole cela vikinška kaciga. Nađena je 1943. godine na imanju Gjermundbu u Norveškoj. Napravljena je od gvozdenih ploča, ima štitnik za oči i nos — i nema rogove.

To ima savršenog smisla. Rog na kacigi je ručka za koju vas neprijatelj može uhvatiti, teg koji vam savija vrat i predmet koji zapinje o sve u brodu punom ljudi i vesala. Nijedan ratnik koji zaista ratuje to ne bi nosio.

Rogate kacige jesu postojale u Evropi — ali hiljadu i više godina ranije, u bronzanom dobu, i po svemu sudeći kao obredni predmeti, a ne bojna oprema.

Odakle onda rogovi

Krivac je romantizam 19. veka. Skandinavski slikari i ilustratori tog doba tražili su način da svoje pretke prikažu drevnim i divljim, pa su posezali za rogovima sa antičkih i bronzanodobnih nalaza.

Presudna je bila 1876. godina i praizvedba Vagnerovog operskog ciklusa „Prsten Nibelunga”. Kostimograf Karl Emil Depler obukao je pevače u kacige sa rogovima i krilima. Opera je bila ogroman događaj, slike kostima obišle su Evropu — i slika je zalepljena zauvek.

Zašto se mit ne da isterati

Zato što je zgodan. Rogata kaciga odmah kaže gledaocu ko je pred njim, bez ijedne reči objašnjenja — pa je koriste crtaći, filmovi, reklame i sportski timovi.

Muzeji u Skandinaviji već decenijama strpljivo objašnjavaju da toga nije bilo. U prodavnici jednog od njih, uz suvenire, stoji natpis: „Rogate kacige prodajemo. Istorijski tačne — nisu.”