Neprijateljski car mu je lično dozvolio da ode i vodi rat protiv njega

U leto 1914. godine Radomir Putnik, načelnik Štaba Vrhovne komande srpske vojske, bio je teško bolestan od astme i emfizema. Lekari su ga poslali na lečenje u banju Bad Glajhenberg — u Austrougarskoj.

Zatečen na neprijateljskoj teritoriji

Kada je 28. jula objavljen rat, Putnik je pokušao da se vrati u Srbiju i bio zaustavljen u Budimpešti. Formalno, u rukama austrougarskih vlasti našao se najviši vojni starešina neprijateljske države — čovek koji zna ceo srpski ratni plan.

Deo austrougarskog vojnog vrha tražio je da bude zadržan kao ratni zarobljenik. To bi Srbiju ostavilo bez načelnika Štaba na samom početku rata.

Careva odluka

Odluku je doneo lično car Franc Jozef. Naredio je da se Putnik pusti i vrati u Srbiju.

Postoje dva objašnjenja. Jedno je viteško: car je smatrao da se rat ne dobija zadržavanjem bolesnog starca na banjskom lečenju i da bi to bilo ispod dostojanstva carstva. Drugo je hladnokrvno: u Beču se verovalo da će Srbija biti brzo poražena i da jedan bolestan general u tome ništa ne menja.

Kažu i da su Putniku, uz oproštaj, uručeni i njegovi lični dokumenti i sef sa ratnim planovima koji je ostavio u banji.

Šta je usledilo

Putnik je stigao u Srbiju i preuzeo komandu. Bio je toliko bolestan da je celu 1914. godinu proveo u zagrejanoj prostoriji, često u sobi u kojoj se održavala visoka temperatura da bi mogao da diše — i odatle vodio operacije.

Pod njegovom komandom srpska vojska je dobila Cersku i Kolubarsku bitku, dva najveća poraza austrougarske vojske u prvoj godini rata.

Putnik je 1915. godine prošao i albansku golgotu — nosili su ga u zatvorenim nosilima jer nije mogao da hoda ni da izdrži hladnoću. Umro je u Nici 1917. godine, ne dočekavši oslobođenje.

Odluka Franca Jozefa ostala je zabeležena kao jedan od poslednjih viteških gestova u ratu koji viteštva gotovo da nije imao.