Prvi voz u Srbiji krenuo je 1884. godine

Dvadeset trećeg avgusta 1884. godine, sa beogradske stanice na Savi, krenuo je prvi voz na srpskoj pruzi. Odredište je bio Niš, a putovanje je trajalo oko dvanaest sati — što je zvučalo neverovatno brzo ljudima naviklim da isti put kolima pređu za nedelju dana.

Zašto je pruga uopšte sagrađena

Srbija je obavezu da izgradi prugu dobila na Berlinskom kongresu 1878. godine, kada je stekla nezavisnost. Velike sile su htele da povežu Beč i Carigrad, a pruga je morala da prođe kroz Srbiju.

Gradnja je bila skupa, teška i propraćena velikom aferom oko izvođača, u kojoj je stradala i tadašnja vlada. Ipak, do 1888. godine pruga je stigla do granice i Srbija je bila povezana sa evropskom železničkom mrežom.

Kako je narod dočekao voz

Novine tog doba beleže da su ljudi pešačili i po dvadeset kilometara samo da bi videli „gvozdena kola koja sama idu”. Bilo je i straha: pričalo se da će od dima presušiti izvori, da će se stoka poplašiti i da će mašina zapaliti useve.

Bilo je i praktičnih problema. Domaćini su prve godine žalili što pruga preseca njihove njive, a bilo je i slučajeva da neko istera stoku na šine, uveren da će voz stati.

Šta se promenilo

Za nekoliko godina razlika je bila očigledna. Roba iz unutrašnjosti stizala je do Beograda i dalje ka Evropi, cene su padale, a putovanje prestalo da bude poduhvat. Prvi put su ljudi iz Niša i Beograda mogli da se vide i vrate istog dana.

Železnica je promenila i način na koji se meri vreme: da bi vozovi mogli da imaju red vožnje, Srbija je morala da uskladi satove u svim gradovima. Do tada je svaki grad imao svoje, lokalno podne.