Najstarija srpska knjiga ima više od 840 godina

Najstarija sačuvana srpska ćirilična knjiga nije zakon, ni letopis, nego bogato ukrašeno jevanđelje — a nastala je oko 1180. godine, još pre nego što je Stefan Nemanja završio ujedinjenje srpskih zemalja. Naručio ju je humski knez Miroslav, Nemanjin brat, po kome i nosi ime: Miroslavljevo jevanđelje.

Knjiga lepša od mnogih evropskih

Pisana je na pergamentu, rukom, slovo po slovo, a ukrašena sa oko tri stotine minijatura i inicijala u zlatu i više boja — prepletima, fantastičnim životinjama i ljudskim figurama. Po lepoti iluminacija stoji rame uz rame sa najraskošnijim evropskim rukopisima svog doba, a istovremeno je najvažniji spomenik srpskog jezika i pisma iz 12. veka: po njoj se i danas proučava kako je izgledala srpska ćirilica na samom početku.

Knjiga koja je preživela sve

Sudbina ove knjige zaplet je za sebe. Vekovima je čuvana u Hilandaru, srpskom manastiru na Svetoj gori, odakle je jedan list 1846. godine odneo ruski episkop Porfirije — taj list se i danas nalazi u Sankt Peterburgu. Sama knjiga vraćena je u Srbiju krajem 19. veka, na poklon kralju Aleksandru Obrenoviću.

A onda je došao Prvi svetski rat. Jevanđelje je 1915. godine, zajedno sa državnom riznicom, poneto u povlačenje preko albanskih planina — istim putem kojim su prošli vojska i kralj Petar. Knjiga stara sedam vekova prešla je Albaniju, stigla na Krf, pa se posle rata vratila u Beograd. Preživela je i Drugi svetski rat, skrivana u manastiru Rači kraj Drine i u sefu Narodne banke.

Na Uneskovoj listi

Danas se Miroslavljevo jevanđelje čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, pod posebnim uslovima, a javnosti se pokazuje samo povremeno. Godine 2005. Unesko ga je upisao na listu “Pamćenje sveta” — spisak najvrednijih dokumenata čovečanstva, na kome stoji uz Gutenbergovu Bibliju i Magna kartu. Nije loše za knjigu koja je, kako se veruje, nastala u maloj pisarskoj radionici na obali Jadrana — pre više od osam i po vekova.