Marko Kraljević je zaista postojao — ali drugačiji nego u pesmama

Marko Kraljević iz narodnih pesama pije vino iz kace od dvanaest oka, jaše Šarca koji govori i lomi turske delije buzdovanom. Ali iza legende stoji stvaran čovek: Marko Mrnjavčević, sin kralja Vukašina, rođen oko 1335. godine. Posle očeve pogibije u Maričkoj bici 1371. poneo je kraljevsku titulu i vladao iz Prilepa, u današnjoj Severnoj Makedoniji.

Kralj koji je morao da služi sultanu

Istorijski Marko nije bio slobodni junak sa druma, već vladar male i pritisnute države koja je posle Marice morala da prizna tursku vlast. Kao sultanov vazal, bio je dužan da sa svojom vojskom ide u turske pohode — čak i protiv drugih hrišćana.

Poslednje reči na Rovinama

Upravo u jednom takvom pohodu, u bici na Rovinama u Vlaškoj 1395. godine, Marko je poginuo boreći se — na turskoj strani. Stari letopisac Konstantin Filozof zabeležio je da je pred bitku izgovorio rečenicu koja je možda ključ cele njegove legende: molio se Bogu da pomogne hrišćanima, “pa makar ja prvi poginuo”. Narod je tu tragičnu figuru pretvorio u nepobedivog zaštitnika slabih — junaka kakav mu je u vekovima ropstva bio najpotrebniji.