Kip slobode je nekada bio boje novčića

Kip slobode nije napravljen od kamena, niti od zelenog metala. Njegova spoljašnjost je bakarni lim debeo svega oko dva milimetra — otprilike kao dva poštanska koverta — razapet preko gvozdene konstrukcije.

Kako je izgledao 1886.

Kada je 28. oktobra 1886. godine svečano otkriven u njujorškoj luci, kip je bio sjajno smeđ, boje bakarnog novčića. Novine su ga tada opisivale kao statuu koja „blista na suncu”.

Bakar je počeo da tamni gotovo odmah. Za desetak godina prešao je u tamnobraon, a do 1920. godine potpuno je pozelenio.

Šta je zapravo patina

Zeleni sloj je patina — tanka kora koja nastaje kad bakar reaguje sa vazduhom, vlagom i solima iz morskog vazduha. Za razliku od rđe na gvožđu, patina metal ne razjeda nego ga štiti: ispod nje bakar ostaje netaknut.

Kada se početkom 20. veka razmišljalo o tome da se kip ofarba i vrati mu prvobitni izgled, javnost je bila protiv. Novine su pisale da bi to bilo isto kao „bojiti mermer”. Odustalo se, a inženjeri su kasnije potvrdili da bi farbanje ionako bilo štetno.

Konstrukcija iz nezgodnih ruku

Skeletnu konstrukciju koja nosi bakarni omotač projektovao je Gistav Ajfel, tri godine pre nego što je počeo da gradi svoj toranj u Parizu.

Njegovo rešenje je genijalno: bakarni lim nije zakovan čvrsto za nosač, nego okačen tako da može da se pomera. Zato kip izdržava vetar i širenje metala na temperaturi, a na jakom vetru njegova baklja se zaljulja i po nekoliko centimetara.