Karađorđe se potpisivao pečatom, jer nije umeo da piše

Đorđe Petrović Karađorđe rođen je oko 1768. godine u seljačkoj porodici u Viševcu, u vreme kada u Šumadiji škola gotovo da nije bilo. Kao većina njegovih savremenika, nije naučio ni da čita ni da piše.

Kako je onda vodio državu

Umesto potpisa koristio je pečat. Pisma su mu čitali i pisali pisari, među kojima su bili i školovani ljudi iz Austrije — takozvani prečani, koji su u ustaničku Srbiju dolazili da pomognu.

Ipak, u dokumentima se vidi da je vožd tačno znao šta hoće. Njegova naređenja su kratka, jasna i često oštra. Znao je i da proveri: tražio je da mu se isto pismo pročita dvaput, kod dvojice pisara.

Škole koje je osnovao nepismen čovek

Paradoks je u tome što je baš u vreme Karađorđeve vlade Srbija dobila svoje prve moderne ustanove.

Godine 1808. u Beogradu je osnovana Velika škola, preteča današnjeg Univerziteta, a vodio ju je Dositej Obradović. Iste godine počela je da radi i Bogoslovija. Ustanovljen je Praviteljstvujušči sovjet — prva srpska vlada — a rađeno je i na prvom zakoniku.

Karađorđe je znao ono što mnogi obrazovani ljudi ne shvate: da država ne može da postoji bez ljudi koji umeju da je vode, a da se takvi ljudi moraju školovati.

Kraj

Posle sloma ustanka 1813. godine Karađorđe je prešao u Austriju, pa u Rusiju. Vratio se potajno 1817. godine i ubijen je po nalogu kneza Miloša Obrenovića, koji nije želeo novi rat sa Osmanlijama — ni suparnika.

Njegov unuk Petar I Karađorđević, koji će 1903. postati kralj, imaće diplomu vojne akademije u Francuskoj i prevešće na srpski knjigu Džona Stjuarta Mila „O slobodi”. Dve generacije — od pečata do prevoda filozofije.