Godina u kojoj je nestalo deset dana

Zamislite da odete na spavanje u četvrtak 4. oktobra, a da se probudite u petak — 15. oktobra. Upravo to se dogodilo milionima ljudi 1582. godine, kada je papa Grgur XIII sproveo veliku reformu kalendara.

Zašto su dani morali da nestanu

Stari julijanski kalendar, uveden još u doba Julija Cezara, imao je sitnu grešku: godina po njemu bila je duža od stvarne za jedanaest minuta. Zvuči zanemarljivo, ali za šesnaest vekova ta greška je narasla na celih deset dana — pa je proleće u kalendaru počinjalo sve ranije. Da bi se stvar ispravila, papa je naredio da se deset dana jednostavno preskoči.

Vekovi zbrke

Nisu sve zemlje odmah prihvatile novi, gregorijanski kalendar. Engleska je čekala do 1752. godine, a Rusija čak do 1918. — pa se dešavalo da putnik pređe granicu i „otputuje kroz vreme“ za desetak dana. Zato se i danas neki praznici kod nas slave „po starom“, a u svetu „po novom“ kalendaru: to je nasleđe reforme od pre više od četiri veka.