Srbija je dobila prvu ženu lekara još 1879. godine

Kada je Draga Ljočić 1872. godine poželela da studira medicinu, u Srbiji je to za ženu bilo nezamislivo — univerzitetska vrata bila su im zatvorena. Ali devetnaestogodišnja devojka iz Šapca nije odustala: otputovala je u Cirih, u Švajcarsku, na jedan od retkih univerziteta u Evropi koji je primao žene.

Sa studija — pravo u rat

Studije je prekinula 1876. godine, kada je izbio srpsko-turski rat, i vratila se kući da pomogne: radila je kao lekarska pomoćnica u vojnim bolnicama, uz najteže ranjenike. Po završetku rata vratila se u Cirih i 1879. godine diplomirala — i tako postala prva Srpkinja sa lekarskom diplomom, u vreme kada su se žene lekari i u najrazvijenijim zemljama Evrope mogle izbrojati na prste.

Lekarka drugog reda u sopstvenoj zemlji

Povratak kući doneo je novu borbu: država isprva nije htela da joj prizna zvanje. Dozvolu za rad dobila je tek pošto je položila poseban ispit, a i tada je godinama radila bez stalnog državnog nameštenja i za manju platu od muških kolega — protiv čega se javno borila celog života. Uz lekarski posao, zalagala se za pravo glasa žena i pomagala osnivanje prvih ženskih udruženja u Srbiji.

Kao lekar prošla je i kroz sve ratove koje je Srbija vodila od 1876. do 1918. godine. U Prvom svetskom ratu, već u šezdesetim godinama, ponovo je obukla uniformu i radila u vojnim bolnicama.

Trag koji je ostavila

Draga Ljočić umrla je 1926. godine u Beogradu. Danas jedna beogradska ulica nosi njeno ime, a njen spomenik — sa jednostavnim natpisom “dr Draga Ljočić 1855–1926” — podseća na ženu koja je sama otvorila vrata kroz koja su posle nje prošle hiljade lekarki.